Da li ste znali da se od 2024. godine miopija u kliničkoj praksi više ne smatra običnom greškom oka, već zvanično oboljenjem?
Šta je kratkovidost i koji su inovativni načini borbe protiv ovog problema? Može li se sprečiti rast dioptrije i izlečiti kratkovidost? Kako neurovizuelne naočare pomažu u tome? Otkrivamo u nastavku teksta.
Šta je kratkovidost?
Kratkovidost (miopija) je refraktivni poremećaj vida pri kom osoba jasno vidi predmete koji su blizu, ali su predmeti na daljinu zamućeni. Do ove greške/oboljenja oka dolazi kada svetlosni zraci koji ulaze u oko ne fokusiraju pravilno na mrežnjaču, već ispred nje, što je najčešće rezultat izdužene očne jabučice ili prejake prelomne moći rožnjače i/ili sočiva.
Kratkovidost se najčešće razvija u detinjstvu i adolescenciji, naročito u periodima intenzivnog rasta. Može biti nasledna i progresivno se pogoršati ukoliko se ne tretira adekvatno.
U svetu je poslednjih decenija zabeležen drastičan porast broja kratkovidih osoba, a Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovo kao globalni problem javnog zdravlja. Problem je posebno izražen kod dece školskog uzrasta i kod ljudi koji žive u gradovima.
Ovaj fenomen naziva se još i “život u kutiji”, jer ljudi u gradovima provode mnogo više vremena u malim zatvrenim prostorima, gledajući stvari na blizinu. Zanimljivo je da deca koja odrastaju na selu razviju miopiju u oko 7.9% slučajeva, a u gradu ona zahvata 22.5% populacije.
Nekada se smatrala bezazlenom dioptrijskom greškom, ali danas znamo da progresivna miopija može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Koje vrste kratkovidosti postoje?
Kratkovidost se u oftalmologiji klasifikuje prema uzroku nastanka, jačini dioptrije i životnom dobu u kom se prvi put pojavljuje. Svaka vrsta nosi svoje specifičnosti i rizike, a evo kako se dele:
Prema uzroku nastanka
- Prelomna (refraktivna) miopija
Nastaje kada su rožnjača ili sočivo previše zakrivljeni, što dovodi do prejake prelomne moći i fokusiranja slike ispred mrežnjače. - Osovinska (aksijalna) miopija
Najčešći oblik kratkovidosti. Uzrokovana je izduženjem očne jabučice, pri čemu svetlosni zraci ne dopiru do mrežnjače. Smatra se najrelevantnijom formom za praćenje i lečenje jer nosi najveći rizik od komplikacija. - Indeksna miopija
Ređa forma, povezana sa promenama u refraktivnom indeksu očnih medijuma. Može se javiti kod dijabetičara, osoba sa kataraktom ili kao posledica upotrebe određenih lekova. - Akomodaciona (funkcionalna) miopija
Privremena forma kratkovidosti izazvana spazmom akomodacije – često kod dece koja predugo gledaju u blizinu (ekrani, knjige). Može se povući terapijom i vežbama za relaksaciju vida.
Prema jačini izraženosti (stepenu dioptrije)
- Niska miopija: do –3.00 D
Obično ne izaziva komplikacije, ali zahteva redovno praćenje kod dece.
- Umerena miopija: –3.00 do –6.00 D
Već postoji rizik od naprezanja vida, glavobolja i progresije.
- Visoka (patološka) miopija: preko –6.00 D
Često je povezana s produžavanjem oka i rizikom od oštećenja mrežnjače, katarakte, glaukoma i trajnog gubitka vida.
Prema životnom dobu u kom se pojavljuje
- Dečija miopija (razvojna)
Pojavljuje se između 6. i 12. godine i najčešće je progresivna. Ubrzan rast oka i dug boravak u zatvorenom prostoru dodatno povećavaju rizik. - Adolescentna miopija
Razvija se tokom puberteta, usled hormonskih promena i intenzivnog učenja. Može se stabilizovati do kraja razvoja. - Miopija u odraslom dobu
Obično je stabilna, ali može napredovati kod osoba koje previše rade na bliskoj udaljenosti i bez adekvatne korekcije.
Istakli bismo još i noćnu miopiju, stanje kada pri slabom osvetljenju dolazi do privremenog zamućenja vida na daljinu, ali bez trajnih promena u strukturi oka, kao i lažnu (pseudomiopiju) – čestu kod dece koja mnogo uče ili provode vreme uz ekrane. Može se povući terapijom i relaksacijom vida.
Koji su simptomi kratkovidosti?
Iako kratkovidost nekad može biti pritajena, a čovek toliko naviknut na nju i nesvestan problema sa vidom, najčešće postoje “školski” primeri simptoma, evo i koji su:
- brzo zamaranje očiju tokom čitanja, vožnje kola ili gledanja u ekran;
- bol u predelu očiju;
- čkiljenje i nesvesno mrštenje;
- glavobolje i iscrpljenost;
- razrokost.
Zašto standardni načini lečenja kratkovidosti nisu uvek jednako uspešni?
Iako se kratkovidost tradicionalno tretira nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim intervencijama, ovi pristupi ne rešavaju sam uzrok problema, a to je produžavanje očne jabučice i slabljenje veze između oka i mozga.
Kod visoke i progresivne kratkovidosti, oftalmolozi se često suočavaju s ograničenjima: nije uvek moguće precizno korigovati pad vida, naročito kada dioptrija prelazi –20 D. U takvim slučajevima, slika može biti jasna, ali istovremeno neprirodno umanjena, što pacijentu više smeta nego blago zamućenje bez korekcije.
Kontaktna sočiva mogu poboljšati oštrinu vida i proširiti vidno polje, ali ne sprečavaju napredovanje miopije, a lasersko skidanje dioptrije nije rešenje koje je dostupno i preporučeno svim pacijentima.
Standardni načini ne utiču na funkcionalne veštine vida niti na neurološke mehanizme koji upravljaju koordinacijom oka i mozga. Upravo zbog ovih ograničenja, savremena optometrija sve više pažnje posvećuje funkcionalnom pristupu lečenju kratkovidosti, koji ima za cilj usporavanje progresije bolesti, jačanje vizuelnih veština i očuvanje dugoročnog zdravlja oka. Takav pristup primenjujemo u Supervidnom centru kroz inovativnu neurovizuelnu terapiju.
Šta omogućava lečenje kratkovidosti inovativnom neurovizuelnom terapijom?
Neurovizuelna terapija za kratkovidost (miopiju) može zaustaviti produžavanje oka i usporiti progresivnu dečiju kratkovidost, ali i sprečiti ozbiljnije komplikacije kao što su glaukom, katarakta, ablacija retine, degeneracija makule, trajan gubitak vida i druga oštećenja izazvana miopijom.
Naš osnivač, Kristina Vidaković, neuro-optometrista sa inostranim sertifikatima i uskom specijalizacijom iz razvojno-pedijatrijske neurooptometrije, posvetila je godine izučavanju ove bolesti i usavršavanju, kako bi podigla svest i pomogla što većem broju pacijenata.
Svojim potpisom je prihvatila međunarodnu rezoluciju o usporavanju i tretiranju kratkovidosti sa obaveznom prognozom. Njen Supervidni centar je akreditovani deo globalne mreže koju vode:
- WCO (World Council of Optometry)
- EAOO (European Academy of Optometry and Optics)
- Institute of Myopia
Neurovizuelna terapija, koja ima za cilj jačanje funkcionalnog vida i veze oka i mozga kroz razvoj 22 vizuelne veštine, predstavlja revolucionarni trening vida. U pitaju je savremena metoda koja pomaže kratkovidim pacijentima pružajući im sledeće:
- Usporavanje progresivne dečije kratkovidosti (miopije) sa prognozom rasta dioptrije.
- Zaustavljanje produžavanja oka i smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija: oštećenja mrežnjače, glaukoma, katarakte i trajnog gubitka vida.
- Brže i preciznije izoštravanje slike pri promeni fokusa sa blizu na daleko.
- Jasniju i stabilniju sliku na daljinu, sigurnije praćenje nastave i svakodnevnih aktivnosti.
- Bolji fokus centralnog vida i kontrastna osetljivost, lakše čitanje i vizuelna obrada.
- Smanjenje vizuelnog stresa, naprezanja i glavobolja tokom dugog rada na blizu.
- Prevencija i saniranje skrivenog razrokog stanja (intermitentna egzotropija, ezoforija) kroz jačanje mišića za rad na blizu.
- Bolja orijentacija u prostoru i propriocepcija – dete se manje „sapliće“ i nesigurno hoda.
- Poboljšana pažnja i koncentracija – oči rade zajedno, dete ostaje fokusirano.
- Razvijene sportske performanse i refleksi – bolja koordinacija, brže reakcije i uspešnije bavljenje sportom.
Specijalne neurovizuelne naočare za kratkovidost
Neurovizuelna terapija i specijalne naočare za usporavanje rasta dioptrije predstavljaju značajan iskorak u preventivi i tretmanu kratkovidosti. Deca u našem programu dobijaju neurovizuelne naočare nove generacije koje:
- Zaustavljaju rast dioptrije izazvan genetikom, životnim stilom i fazama razvoja (pubertet, adolescencija);
- Sprečavaju progresivno produžavanje oka i čuvaju zdravlje mrežnjače;
- Omogućavaju dugotrajan rad na blizu (čitanje, ekrani, učenje) bez dodatnog pogoršanja dioptrije;
- Štite oči i sprečavaju gubitak vida u odraslom dobu.
Prepoznali ste neki od simptoma kratkovidost kod sebe ili svog deteta? Nosite naočare ceo život, ali dioptrija stalno raste i želite da sprečite to? Zakažite svoj pregled u Supervidnom centru.